Hovedindhold
Aktuel tid:0:00Samlet varighed:16:30

Video udskrift

U poslednjem videu o plucima i razmeni gasova u nasem telu i o plucnom sistemu, stali smo kod alveolarnih kesica. Da nacrtam jednu ovde Znaci imamo ove alveolarne kesice o kojima sam pricao to su kao neke grudvice koje izgledaju otprilike ovako. Nacrtacu nekoliko da imate bolju predstavu i ako se secate proslog videa vazduh ulazu u traheju, koja se grana na bronhije a oni na bronhiole, a bronhiole se zavrsavaju ovim alveolama. Znaci alveole su ove izuzetno male kesice o kojima smo pricali u proslom videu o plucnom sistemu. Mozda treba da pogledate taj video ako vam nista od ovoga ne zvuci poznato i naravno imamo bronhiole koje se tu zavrsavaju. Ovde imamo grananje u jos jednu bronhiolu i jos jedan set alveolarnih kesica. Necemo se sada previse fokusirati na to, to smo presli u proslom videu. Hajde da ih oznacimo - "bronhiole" a ovo su alveole - al-ve-o-le U proslom videu smo videli da vazduh, kada udahnemo, kada nam se kontrahuje dijafragma i kada se zatim rasire pluca vazduh ulazi u njih. I taj vazduh koji ulazi ce biti... Posto disemo atmosferski vazduh, u njemu ce biti 21% kiseonika, i 78% azota. I u stvari u nasem atmosferskom vazduhu ugljen-monoksid se nalazi u tragu. Ima ga manje od 1%. Hajde da to i napisemo - ima ga manje... ...manje od 1% ugljen-dioksida. Znaci svaki put kad udahnemo, na Zemlji ovo je ono sto dobijate. I, rekli smo u proslom videu, da imamo ove kapilare, ove plucne kapilare koji oblazu zidove ovih alveola. Da nacrtamo ove plucne kapilare... I tako kad su oni siromasni kiseonikom (deoksigenisani) oni dolaze ovamo da se obogate kiseonikom a kada su siromasni kiseonikom onda izgledaju malo modrikasto kada su siromasni kiseonikom izgledaju pomalo modrikasto i pruzaju se obodom ovih alveola i onda pokupe kiseonik iz unutrasnjosti alveole kiseonik difunduje preko membrane alveole u ove kapilare u ove majusne cevcice, i kada to urade, to cini krv crvenom. Uskoro cemo pricati o tome zasto krv postaje crvena. Znaci postaje crvena, i sad kad je crvena ima svoj kiseonik, sto je i cela poenta i spremna je da se vrati u srce. To je samo delic toga a naucili smo u proslom videu da ono sto ide od od srca znaci ovo ide od srca to se zove arterija a ono sto ide prema srcu je vena znaci ovo ovde je vena Postavlja se pitanje, i u stvari to pitanje je neko postavio u proslom videu, i to je veoma dobro pitanje Kada udahnemo, vecina vazduha je azot... samo 21% je kiseonik. Sta se desi sa svim tim azotom, kako da on ne udje u krv? To je ustvari odlicno pitanje, i da bismo objasnili sta se ovde dogadja, napravimo malo veci crtez. Nacrtacu alveolarnu membranu malo vecom Ovo je unutrasnjost alveole, ovo joj je membrana - super-tanka, mozda debljine jedne celije, a onda imate kapilar odmah uz nju, uz njenu povrsinu ovo je taj kapilar koji ide uz samu alveolu i ovo je porozno za gasove kao sto je kiseonik, azot, ugljen dioksid... Recimo da je srce ovde, znaci krv dolazi odavde, i onda se vraca u srce.... ustvari srce je sa obe strane. Da onda napisemo ovako - od srca i prema srcu. Kada dolazi od srca, krv je siromasna kiseonikom, imace ustvari visoku koncentraciju ugljen-dioksida. Nacrtacu ga zeleno. Azot je vec zelen, onda narandzasto. Ovde je puno ugljen-dioksida, i on ustvari difunduje u krv, njega nosi plazma u krvi, ne nose ga crvena krvna zrnca - pricacemo o tome za sekundu. To je gomila ugljen-dioksida i njegova koncentracija u krvi siromasnoj kiseonikom bice veca od koncentracije ugljen-dioksida u alveoli. Pa ako je ova membrana porozna za ugljen-dioksid, kao sto jeste, ovi molekuli ugljen-dioksida ce da difunduju u alveolu. Sa druge strane imamo kiseonik koji udisemo, vazduh ima 21% kiseonika u sebi, znaci imacemo mnogo vise kiseonika nego ugljen-dioksida. A ovde imamo krv siromasnu kiseonikom - iskoristili smo sav kiseonik - o tome cemo isto pricati ili u ovom ili nekom sledecem videu, kako ga koristimo i gde u telu ide kiseonik, ali ovde ga nema pa ce da difunduje preko ove membrane, zato sto je ovde koncentracija kiseonika mala. I sada vidite da, kako kiseonik difunduje preko ove membrane sad je ovo krv bogata kiseonikom, i spremna je da se vrati u srce. Ovaj prelaz izmedju arterija i vena je veoma suptilan i jasno je da ovaj sud dolazi iz srca, znaci to je nasa vena, a ovaj ide prema srcu.... izvinjavam se... uvek se zbunim... ovaj dolazi iz srca znaci ovo je arterija, a ovaj ide prema srcu, pa je to vena. Znaci kad je oksigenizovana (primila kiseonik), krv ide prema srcu. Izvinjavam se, pogresno sam napisao arterija.. ARTERIJA - pisanje mi nikad nije bila jaca strana. Tesko je reci gde se zavrsava arterija a pocinje vena. Dobra granica je kad koncentracija ugljen-dioksida padne, a koncentracija kiseonika se poveca. Tu pocinje plucna arterija. U sledecem videu cu objasniti... videcete zasto je plucna arterija posebna. Pulmonalne arterije koje izlaze iz srca nemaju, ili su veoma siromasne kiseonikom, a imaju dosta ugljen-dioksida, dok plucne vene... to je arbitrarno, gde arterija prelazi u venu jer kad se obogati kiseonikom spremna je da se vrati u srce i to je onda plucna vena, i ona je bogata kiseonikom a ovde mozemo napisati deoksigenisano (siromasno kiseonikom) Zasto kazemo da je plucna vena posebna osim sto plucne arterije i vene idu prema i od pluca, je zasto sto su one nekako naopacke. Sve ostali krvni sudovi koji odvode krv iz srca, sve arterije nose krv bogatu kiseonikom. Ali kad je nose od srca prema plucima ta krv je siromasna kiseonikom. Slicno, svi ostali krvni sudovi koji idu prema srcu nose krv siromasnu kiseonikom. Ali u plucnim venama koje idu ka srcu, je krv bogata kiseonikom. Zasto sto pluca preuzmu ugljen- dioksid a daju nam kiseonik. Jos uvek nisam odgovorio na ono interesantno pitanje - sta se desi sa 78% azota u vazduhu? To je gomila azota. Ima ga vise od kiseonika, i mnogo vise od ugljen-dioksida. Sta se desi sa svim ovim molekulima azota? Odgovor je da azot moze i on i difunduje u krv, ali sposobnost krvi da preuzme azot nije tako velika. Zasto je kiseonik poseban? Zasto krv moze da preuzme kiseonik toliko lakse nego azot? E, tu sad dolaze crvena krvna zrnca. Crvena krvna zrnca su ove celije koje teku kroz cirkulatorni sistem, izgledaju kao drazeje, male spljostene sfere, malo udubljene u centru. Nacrtano sa strane, izgledaju ovako I kad biste mogli da vidite kroz njega videli bi to udubljenje kad bih ga nacrtao pod uglom, zrnce bi izgledalo otprilike ovako i imalo bi to udubljenje sa jedne i druge strane. Crvena krvna zrnca (mogao bih napraviti citav set videa samo o njima) sadrze hemoglobin - mozda da napravimo citav video o hemoglobinu. Hemoglobin, to su ovi mali proteini koji imaju 4 grupe hema. U unutrasnjosti crvenog krvnog zrnca su milioni proteina hemoglobina. A oni imaju 4 grupe hema, cija je osnovna komponenta gvozdje. Zato je gvozdje tako vazno - ako ga nemate dovoljno, imacete problema sa prenosom kiseonika u krvi i hemoglobin vam nece raditi. Znaci ima gvozdje u sebi - ova 4 hema, svaki od njih moze da veze molekule kiseonika. Uskoro cemo videti kako otpustaju kiseonik... Ovo sadrzi milione hem grupa u sebi i kiseonik onda difunduje preko membrane crvenog krvnog zrnca i vezuje se za ove male grupe hema u hemoglobinu. Posto crvena krvna zrnca imaju hemoglobin u sebi, oni su kao sundjeri za kiseonik, posto ga hemoglobin tako dobro vezuje. Tako da crvena krvna zrnca prakticno usisaju sav kiseonik iz plazme Plazma je samo tecnost u krvi, koja ne sadrzi crvena krvna zrnca. Ovo zrnce i nije tako crveno. A razlog tome je, i to je kljucna stvar, ugljen-dioksid, u vecini slucajeva, putuje plazmom, apsorbovan je u tu tecnost i o tome cemo pricati kasnije, i to u nesto promenjenoj formi kao karbonska kiseline, i to je kljucni koncept, kako plazma zna gde da istovari kiseonik, ali ovo ovde zrnce ima gomilu hemoglobina u sebi, ali taj hemoglobin je vec istovario svoj kiseonik; sa kiseonikom, hemoglobin bude crvene boje. On reflektuje crveno svetlo. Kada nema kiseonika, hemoglobin ne izgleda crveno, izgleda modrikasto-plavicasto- tamnjikavo..tako nesto, i zato su vam vene, koje nose deoksigenisana krvna zrnca, plavicaste. Razlog zasto se boja menja je - kad se kiseonik veze za hem u hemoglobinu, cela struktura proteina se promeni, ceo protein se savije tako da odjednom, umesto da odbija ljubicasto, on odbija crveno svetlo. I zato krvna zrnca postaju crvena kad preuzmu kiseonik. PItanje je - zasto uzimamo toliko vise kiseonika a ne azota, kad u vazduhu ima mnogo manje kiseonika u odnosu na azot? Kljuc je u ovim crvenim krvnim zrncima. Ona imaju milione tog hemoglobina koji usisa sav kiseonik iz plazme. Ustvari usisaju oko 98.5% kiseonika. Ova zrnca samo tako putuju i vratice se u srce. Ona cine nasu krv crvenom. I tako imate taj hemoglobin koji sedi u crvenim krvnim zrncima, i upija sav kiseonik i odrzava koncentraciju kiseonika u plazmi niskom. Tako nesto se ne desava za azot. Nema celija koje usisavaju azot. On se ne vezuje za hemoglobin. Zato se kiseonik toliko mnogo bolje preuzima od azota. Veoma interesantno pitanje... Kad pomislite koliko azota ima, to je sasvim prirodna ideja. A sad da se fokusiramo na sama crvena krvna zrnca, koja su fascinantna. U video gde objasnjavam sturkturu celija kazem - o, sve celije imaju membranu i sve imaju DNK. Fascinatna stvar u vezi krvnih zrnaca je - samo da ih zumiram, na ovo udubljenje vec sam rekao da ima milione molekula hemoglobina u sebi ali fascinatna stvar u vezi njih je nemaju jedro! I nemaju DNK. To je totalno zbunjujuce - kako je to onda celija? Je li to onda zaista ziva celija? Ustvari, dok se razvija, ona ima jedro. Svim celijama je potrebno jedro sa DNK, da bi napravile proteine da bi postojale i izgradile se na nacin na koji treba da se izgrade ali sustina crvenih krvnih zrnaca je da sadrze sto je moguce vise hemoglobina. Tako da je ovo povoljna evolutivna crta da kad su krvne celije zrele za posao, izgradile su svoju strukturu, da se onda rese jedra, izbace ga iz celije i tako dobiju vise prostora za hemoglobin. Sto vise hemoglobina, vise kiseonika moze da se prenese. Mogao bih napraviti tonu videa o hemoglobinu i svemu tome, i ustvari cu poraditi mnogo vise na cirkulatornom sistemu, bez brige, ali hteo sam da spomenem jos jednu interesantnu stvar u vezi hemoglobina. Vec smo pricali o krvnim zrncima Stvarno je fascinatno da nemaju jedro u svojoj zreloj formi. I ustvari, ona zive dosta kratko - mozda 80 do 120 dana, nisu kao ove druge, dugozivuce celije. To je skoro filozofsko pitanje - da li su i dalje zive kad izgube jedro? Ili su to samo prenosnici kiseonika koji vise nisu zapravo zivi. Jer se ne regenerisu i ne reprodukuju DNK. Ustvari, umesto da se upustam u diskusiju o hemoglobinu, stacemo ovde - shvatio sam da sam poceo da pravim 20-minutne videe a cilj mi je da budu 10-minutni, tako da cemo stati ovde pa cemo u sledecem videu pricati jos o hemoglobinu i cirkulatornom sistemu.
Biology is brought to you with support from the
Amgen FoundationAmgen Foundation